Анорексија је тежак губитак апетита чији су разлози емоционалне природе. Anorexia nervosa је поремећај једења у средишту којег се налази преплављујући страх од дебљања. Анорексија не настаје због губитка апетита већ је реч о борби против глади због стално присутног и потпуно неразумног страха од дебљања који не попушта ни онда кад је мршавост достигла такве размере да је угрожен живот болесника/це. Иако је у средишту болести храна, анорексија је болест ума. Често започиње релативно природном жељом за губитком неколико килограма. Будући да дијете само привремено ублажавају психолошке проблеме који се налазе у позадини, без њих ускоро немогући унос хране се поступно своди на најмању могућу меру чиме губе од 15 до 60% нормалне телесне тежине све док се јело не укине. Оболела особа постаје опседнута сликом свог тела и често доживљава себе дебелом иако је истина супротна. Парадокс је да она од приправе и конзумирања хране прави обред. Око половице свих анорексичара у неком тренутку почне патити од булимије. Анорексичари обично долазе из породица које имају високе захтеве гледе њихових достигнућа и често траже савршенство, служећи се присилом у многим видовима живота, посебно школи. Порицање често прати њихову изразиту усредоточеност на то да остану мршави; анорексичари у правилу неће хтети признати да нешто није у реду, па на изразе забринутости других реагују љутито или обрамбено.
Претходна / Следећа
Нема коментара:
Постави коментар